 |
|
|
| |
 |
|
| |
Na prostoru kompleksa "TERRA" (starog "pogona II") na proleće počinje izgradnja muzeja "TERRA", po idejnom projektu arhitektice Aranke Blat Vlajnić. Muzej će obuhvatiti površinu od 2.270 kvadratnih metara.
Prostor budućeg muzeja "TERRA", osim za stalnu postavku, predviđen je i za predavanja, filmske projekcije, koncerte i samostalne izložbe. Sada se većina velikih skulptura nalazi na otvorenoj površini Pogona 2, a mali formati u ateljeu i depoima TERRA-e, kao i u stalnoj postavci Narodnog muzeja Kikinda. |
|
|
|
|
| |
 |
|
|
|
|
|
|
|
| |
MUZEJ TERRA - PROMOCIJA
S obzirom na jedinstvenost Terinog fundusa, ukazala se potreba adekvatne prezentacije umetničkih dela nastalih u ateljeu ''TERRA''. Pre deset godina urađen je projekat, koji nije realizovan. Zahvaljujući potpisanom sporazumu između IGM ''Toza Marković'' AD i SO Kikinda kojim je prostor starog pogona II iznajmljen od strane SO Kikinda na 99 godina, omogućena je izgradnja Muzeja ''TERRA''.
Muzej - tehnički podaci
Budući muzej ''TERRA'' nalaziće se na lokaciji starog pogona II IGM ''Toza Marković'' AD, Kao osnova zgrade budućeg Muzeja poslužiće postojeća zgrada stare sušare. Na postojeću građevinu, na njenoj prvoj trećini, biće pridodat objekat višestruke namene.
Ukupna površina Muzeja ''TERRA'', sa izložbenim delom i svim propratnim prostorijama (kancelarije, arhiva, kuhinja, mokri čvor, biblioteka, radionica, kafeterija... iznosiće 2266,45m2.
Izložbeni deo muzejske zgrade prostiraće se na 1663m2 .
Zgrada budućeg Muzeja će biti sastavljena iz nekoliko segmenata:
U sklopu Muzeja, u njegovom prednjem, ulaznom delu, nalaziće se istorijski deo Muzeja sa arheološkim nalazima upotrebnih predmeta od terakote pronađenih na ovim prostorima, kao i istorijat upotrebe gline u industrijskoj proizvodnji, (stari crep, cigle, pločice itd.). Ovaj deo muzeja prostiraće se na 197m2 stalnog izložbenog prostora.
(fotografije iz gradskog muzeja, tlocrt, uvećani ulaz
U nastavku zgrade nalaziće se novoizgrađeni multimedijalni prostor podeljen na prizemni i spratni. Prizemni deo prostorije, prostiraće se na 289m2, a spratni na 333m2 . Ovaj segment biće deo stalnog izložbenog prostora, a u određenim prilikama će moći da se koristi i za druge programe kao što su koncerti, samostalne izložbe, konferencije, multimedijalne promocije, performansi itd.
Multimedijalna sala prostiraće se na 622m2.
U nastavku multimedijalnog prostora će se nalaziti prizemni i najveći deo Muzeja, ukupne površine od 844m2 stalnog izložbenog prostora. |
|
| |
|
|
 |
|
|
| |
|
|
| |
O potrebi i opravdanosti izgradnje jednog ovakvog objekta, svoje mišljenje iskazali su naši istaknuti likovni umetnici, istoričari umetnosti i likovni kritičari:
Nikola Vukosavljević
Mrđan Bajić
Savo Popović
Sava Stepanov
Zdravko Joksimović
Svetlana Mladenov
Mladen Marinkov
Kosta Bogdanović
Bela Duranci
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Nikola Vukosavljević, akademski vajar, dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, učesnik prvog simpozijuma:
Ne mogu dobro da opišem radost kada sam prvi put ugledao prostor u kome će se više od 20 godina odvijati rad skulptorske kolonije "TERRA". Prostorna celina u kojoj se nekada odvijala arhaična proizvodnja crepova i cigle bila je predodređena da postane stanište vajara, mesto izrade skulpture u terakoti kod nas dotle nezabeleženih dimenzija.
Sirealistički pejzaž, kao uzet sa slika italijanskih slikara između dva rata, budio nam je želju da se sveukupno sačuva i konzervira kao dokument industrijske arheologije. Mir ravnice, dovoljna udaljenost od centra grada i novih pogona, blizina kopa gline, sve je bilo nestvarno i autentično. Unutrašnjost prostorije u kojoj se radilo je bila prekrivena slojem najfinije žute prašine a svetlost je dolazila kroz jednolični ritam bočnih otvora i znalački postavljenih staklenih crepova na krovu.
Posle dve i po decenije trajanja, uočena je potreba da se predahne, proceni i klasifikuje i zaštiti prostorna celina, gde bi istoričari umetnosti imali prilike da po savremenim muzeološkim principima predstave najkvalitetnije radove velikog formata.
Ono što je započelo na visokom nivou preraslo je u nešto što zaslužuje od samog početka da vaspitava nove generacije ljubitelja umetnosti i da sačuva uspomenu na ljude koji su imali viziju, znanje i talenat da prepoznaju mogućnosti sredine u kojoj žive. |
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Mrđan Bajić, akademski vajar, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu:
"Kolonija 'TERRA'', u Kikindi, najbolja je likovna kolonija na teritoriji naše zemlje. Posle dve i po decenije prave kombinacije gostoljubivosti i predanosti, ali pre svega pravih profesionalnih uslova za oblast kojom se bavi i profesionalno odgovornog odnosa pri izboru autora koji u njenom radu učestvuju - to se sme tako decidirano i nedvosmisleno kazati.
To sada više nije dovoljno.
Zrelost jedne zajednice ogleda se, naravno, najpre u tome što ima inicijativu i snagu da uradi ovako ozbiljne akcije po najvišim standardima, ali i inicijativom da ne samo održi već i podstakne razvoj i prerastanje takvih akcija na viši stepen. Šansa Kikinde je da izgradnjom Muzeja, u kome bi bila izložena kolekcija dosadašnjih radova u terakoti, ne samo svrsta Terru u jedan od vrhunskih umetničko-kreativnih centara u svetskim razmerama, nego pre svega da tako stvori atraktivnu regionalnu turistička destinacija sa mirisom posebnosti i samosvesti koji kvalifikuje civilizovane sredine i liderske gradove. Dakle među one sredine i gradove koji imaju svest da kulturni identitet nije samo ono što se nasledi - već pre svega ono, novo i živo, što odgovorne generacije same stvore".
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Savo Popović, istoričar umetnosti i likovni kritičar:
"Nakon dekade birokratskih i drugih nadrealnih nadmetanja i zavrzlama Internacionalni Simpozijum skulpture 'TERRA'' u Kikindi konačno dobija Muzej...''
''...U bogatom fundusu 'TERRA'' nalazi se oko 1000 skulptura. U kolekciji su zastupljeni velikani vajarstva nekadašnje Jugoslavije. Reč je zapravo o antologijskim delima. Dela sa Simpozijuma ''TERRA'' izlagana su na velikim bijenalnim smotrama umetnosti i raznim drugim reprezentativnim izložbama i redovno su nagrađivana prvim nagradama i nizom visokih priznanja. U Evropi zapravo nije ni moguće naći tako repernu kolekciju skulptura....''
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Sava Stepanov, naš istaknuti likovni kritičar, direktor galerije Zlatno Oko u Novom Sadu:
''Zahvaljujući dosadašnjem delovanju Internacionalnog Simpozijuma skulptura ''TERRA'' u Kikindi ostvaren je bogat fond umetničkih ostvarenja izuzetne vrednosti. Slava TERRE je stigla i do najznačajnijih punktova svetske umetnosti kao što je to, recimo, Bijenale u Veneciji 1999. godine na kojem su zastupali tadašnju jugoslovensku umetnost...
Izgradnjom Muzeja ''TERRA'' u Kikindi će biti ustanovljeno jedinstveno mesto u kojem će se afirmisati skulptorska umetnost: mesto u kojem je okupljen antologijski niz srpskih i jugoslovenskih vajara; mesto gde je moguće sagledavati pojedinačne domete brojnih istaknutih vajara iz 29 zemalja sveta; mesto gde će biti izlagane najveće savremene terakotne skulpture na svetu; mesto na kojem će se sagledavati tokovi skulpture s kraja dvadesetog i početka dvadesetprvog veka; mesto u kojem će biti moguće školovanje mladih umetnika; mesto na kojem će se osetiti duh kikindske gline kao jedinstvenog materijala za izražavanje najpleminitijih umetničkih poruka; mesto zbog kojeg će Kikinda postati istinski grad skulpture i kulture...''
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Zdravko Joksimović, akademski vajar, docent na fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, učesnik 12. simpozijuma:
''Odavno me neka vest nije tako iznenadila i obradovala u isto vreme, kao današnja, da se u Kikindi gradi Muzej "TERRA".Ova vest je uspela da spoji dugogodišnje pregalaštvo i upornost vajara Slobodana Kojića sa razumevanjem onih koji bi za ovakve poduhvate morali da imaju sluha, jer dvadesetpetogodišnje trajanje internacionalnog Simpozijuma "TERRA" svakako jeste poduhvat, redak i neprimeren našoj sredini. Mislim da je od samih početaka postojalo izvesno vizionarsko nadahnuće da će se jednog dana broj monumentalnih skulptura, realizovanih na Simpozijumu, izboriti za svoj status, predstavljajući opšte dobro koje zahteva da bude sačuvano i na najbolji način izloženo.
Izgradnja Muzeja je zaista logičan potez koji sve ove godine istrajavanja čini opravdanim i svrsishodnim. Rekao bih da znam da će tek Muzej dodatno "uozbiljiti" ovu zbirku i pokazati njenu pravu vrednost, i naravno, samo učvrstiti međunarodnu reputaciju i ugled koji "TERRA" već svakako ima. Svi koji se ovakvom skulpturom bave moraće uvažavati činjenicu da se njen centar nalazi u Kikindi.''
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Svetlana Mladenov, istoričar umetnosti i likovni kritičar:
Period rada od 25 godina ostavio je iza sebe brojne eksponate, umetnička dela neprocenjivih kulturoloških i istorijski vrednosti. Problem koji se već odavno postavlja pred društvenu zajednicu i to ne samo Kikindu, već šire Vojvodinu i Srbiju je, svakako, čuvanje i prezentovanje ovog dragocenog i u svetu jedinstvenog umetničkog materijala. Obaveza svih nas je, a pre svega onih koji imaju finansijsku moć i moć odlučivanja, da shvate vrlo ozbiljno ovaj problem i obezbede potreban prostor i sredstva kako bi se za budućnos sačuvala umetnička dela kao dokument jednog vremena i njegovih duhovnih dometa.
Osnivanjem Muzeja "TERRA", ne samo da bi se sačuvao ovaj bogat umetnički materijal i prezentovao javnosti, već bi postao atraktivno mesto za turističku destinaciju, kako domaćih, tako i inostranih turista i gostiju. Na nama je da to na najbolji način iskoristimo, a ujedno predamo bogatu umetničku zaostavštinu generacijama koja dolaze. U protivnom, s obzirom da se radi o vrlo specifičnom i osetljivom materijalu ( glina), dela će se uništiti i na taj način nestaće trag o dvadeset petogodišnjim naporima jedne male sredine i zemlje da se izdigne iznad lokalnih okvira i svojoj kulturi obezbedi zasluženo mesto u kulturnom prostoru Evrope i sveta.''
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Mladen Marinkov, akademski vajar i docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu:
Simpozijum 'TERRA'' je specifičan po izradi skulptura u pečenoj zemlji velikih dimenzija. Na svetskom nivou je verovatno i jedini Simpozijum te vrste.
Zbog dobro osmišljene strategije ''TERRA'' je postala kulturni brend na međunarodnom nivou. Ne prepoznati i uočiti ovo umetničko blago koje nastaje i sazreva godinama bio bi propust i nemar prema jednom od najznačajnijih fundusa dela likovnih umetnika iz celog sveta. Sačuvati dela nastala na Simpozijumima izgradnjom savremenog objekta, Muzeja, je svakako poduhvat od višestrukog značaja za kulturu, turizam i privredu Kikinde i Pokrajine."
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Kosta Bogdanović, istoričar umetnosti, likovni kritičar:
''TERRA'', kao internacionalni stvaralački punkt savremene skulpturalne forme i nakon sedamdesetih godina prošlog veka, na ovim prostorima u samim počecima naglo je postala osvedočena ideja i praksa o značaju takve jedne umetničke institucije, koja je baš na međunarodnom planu rehabilitovala glinu kao materijal, koji je vekovima važio kao početni proces stvaranja skulpturalne forme namenjene prenošenju u konačni materijal.
Osim Etrušćana i u novije vreme otkrivenih skulptura sa likovima gardista kineskog cara Ši Huanga (221-226. pre nove ere), teško je u istoriji umetnosti naći skulpture u terakoti takvih dimenzija i u kratkom vremenu u tolikoj količini, kao što je to ostvareno u internacionalnoj umetničkoj koloniji ''TERRA'' u Kikindi.
TERRU izdvajam po njenoj daleko dubljoj misiji za kulturu i umetnost, posebno u ovom delu Evrope, zbog njene organizacije, umetničkom doprinosu stvaranja jedne specifične skulpturalne forme, koju diktiraju svojstva elementarnog materijaliteta gline, i jedne vrste održanja vekovne tradicije sa davnim kulturama vojvođanske ravnice u čijem se podzemlju skrivaju materijalni i duhovni ostaci naroda koji su tu bili davno doseljeni, kao kulturna karika sa onima iz mediteranskih područja i srednje Evrope, na šta ukazuje sve više istraženi arheološki materijal sa vojvođanskog tla. ''TERRA'' postaje osavremenjeni vid spone tih kultura, s jedne strane, a sa druge jedan izvanredan doprinos savremenoj skulpturi u svetu.
Otuda postaje normalno, i nikako ne bi smelo da se odlaže odluka o stvaranju jednog specifičnog muzeja koji će na prvom mestu profesionalno, po svim savremenim muzeološkim standardima biti obavezan da sačuva već stvoreni skulptorski materijal, da stvori živ i atraktivan kulturno-umetnički punkt u samom gradu Kikindi, i da takođe dalje prikuplja i čuva produkciju koju stvaraju umetnici svojom aktivnošću u oblasti skulpture.''
|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Bela Duranci, istoričar umetnosti i likovni kritičar:
''Tragovi čovekove uljuđenosti noktom utisnuti u meku glinu i vatrom prosleđeni iz zaumlja civilizacije, danas su dragoceni artefakti brojnih muzeja - jedinstveni terakotni zapisi, slojevitih poruka!
Čujem ovih dana, napokon, 'TERRA'' dobija svoj ''Muzej'' !
Prvo što mi pada na pamet jeste n e p o n o v l j i v i l a p i d a r i j u m u
''starom pogonu'' koji se taložio od 1982. godine! Na prekretnici dvadesetog i dvadeset prvog veka, ozračeni sluđenom zbiljom, otkrivali smo humani naboj veličanstvenih terakota naših savremenika. Što dalje u vremenu, sve više smo svesni saživljenosti tih rumenih volumena kreativnih htenja sa izazovima trenutka. Dok smo osluškivali jeku njihovih poruka, gledali smo kako ih zub vremena nagriza.
Sada, uveren sam, će biti okrilje nezaborava, riznica vrednosnica u kojima je pohranjen i zapečen duh nadasve bremenitih decenija.
Zašto Muzej u znacima navoda?!
Zato što trezor ostvarenja u glinu zapečenih, ne može biti prezentacija dela. Naime, Muzej TERRA čuva, prvenstveno, v i t a l i t e t pokreta umetničkih kolonija. One su znamenja udruženih u ime zajedničkog cilja!
'TERRA'' u primerenoj zgradi, biće trajan - živi plamen - bogatstva različitosti, zbirka međaša igre bez granica, plamteći terakotni zapis prosleđen u nedoglede vremena radi nezaborava.'' |
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
Galerija raspolaže izlagačkim prostorom koji omogućuje postavke i izvan kamernog miljea, a posetiocu ostavlja dovoljno prostora i mogućnosti za sagledavanje i pregled predstavljenih dela. 
Konceptno, galerija podržava moderan i postmoderan pristup shvatanju umetnosti ali je otvorena i za druge oblike savremene umetničke prakse. 
